Svima nam je poznato da se Zemlja obrce oko svoje ose brzinom i do oko 2000 km/h na Ekvatoru. Obrce se i oko Sunca još daleko vecom brzinom. No, ostavimo u ovom momentu rotaciju oko Sunca.
Jasna manifestacija inercione sile u atmosferi, su vazdušna kretanja, koja izazivaju pojave od najblažih povetaraca do orkanskih oluja, tornada, ciklona i tajfuna.
Nauka se nikada nije zapitla: šta bi bilo kada bi, nekim slucajem, Zemlja u trenutku naglo usporila svoje obrtanje oko svoje ose? Kako bi se neutralisala inercija okeanskih masa? Da li bi planinski venci Stenovitih planina, Kordiljera i Anda bili zbrisani sa površine Zemlje? Simulacija ove mogucnosti sigurno nije vršena.
Drugo pitanje koje bi se moglo postaviti, a to je: da li rotaciona inercija okeana deluje, na neki nacin, i realnim uslovima? Da li se okeanske struje i kretanja vodenih masa mogu objasniti samo delovanjem Meseca i razlika temperature vodenih masa? Delovanje tih sila moralo bi da ima, uglavnom, vertikalnu rezultujucu silu i da se manifestuje kroz plime i oseke.
Ne možemo a da se ne zapitamo: šta je to što Golfsku i Humboltovu struju gura horizontalno duž meridijana?
Interesantno pitanje, koje se može postaviti, je: kako se mere visine planinskih vrhova na bazi nivoa mora? Da li je nivo mora ili okeana na svim tackama zemljine površine isti, bez obzira na zakon spojenih sudova?
Da pogledamo kako stoji sa merenjem visine Mont Everesta na Himalajima. Da li je visina ovog najvišeg vrha na svetu ista, mereno u odnosu na nivo Tihog okeana na kineskoj obali? Isto tako i u odnosu na Indijski, Severni ledeni i Atlantski okean?
Sl. 1 – Himalaji
Da li je nadmorska visina jezera Titikaka, vrhova Akonkagva i Džimboraso, ista i sa atlantske i sa tihookeanske strane? Možda to do sada nije cinjeno, a moglo bi da bude fascinantno. Moguce je da te razlike budu i u desetinama metara?
Ako bi to bilo realno, trebalo bi proveriti nivo Atlantskog i Tihog okeana kod Paname. Ako bi se i tu pokazala bilo koja visinska razlika, a realno bi bilo da je ima, onda bi se mogla izgraditi najveca hidrocentrala na svetu, koja bi imala veciti i nepromenjivi vodeni potencijal, kao i omogucio najjeftiji okeanski plovidbeni prolaz izmedu Atlantskog i Tihog okeana
Sl. 2- Kontinenti
Treba reci da se rotaciona energija okeana, na krajevima kontinenata, potroši kroz morske prolaze, koji prirodno postoje. Tu je i brzina obrtanja Zemlje znatno manja.
Ljudska mašta je neiscrpna, tako da je pomagala i pomaže u iznalaženju mnogih odgovora na mnogobrojna pitanja, koja su zanimala i mucila ljudski rod - od njegovog nastanka do danas.
Mr Vladisav Jankovic
S I Ž E
U clanku se govori o novom pojmu – rotaciona inercija okeana. Pretpostavka je da se ona ne troši samo izmedu Tihog i Atlantskog okeana, kod prevlake Panama.
Pretpostavka je, takode, da nadmorska visina nije ista ni za jednu tacku na Zemlji, ako se meri na razlicitim, dosta udaljenim, mestima – ukoliko se dokaže navedeni fenomen.
K L J U C N E R E C I.
- Rotaciona inercija okeana – Himalaji - Mont Everest – Panama – Titikaka – Akonkagva – Džimboraso.
