Za preuzimanje rodjendanskog kalendara kliknite ovde.
Prošlo je već više od dva milenijuma od kako je jedan deo čovečanstva počeo nenaučno da računa novu vremensku eru, koja je danas, uslovno rečeno, važeća. .
Nova era je započela u robovlasničko doba. U to vreme kultura, saznanja i tehničke sredstva nisu davali više mogućnosti i uslova za pravi razvoj naučne misli o računanju realnog astronomskog i kalendarskog vremena. U to vreme ljudi, realno, nisu znali svoje mesto u okružujućem Kosmosu, da bi više učinili u oblasti astronomije i da bi našli uspešnije rešenje za korektnije kalendarsko računanje vremena.
Isuviše je vremena proteklo, da bi nas opravdalo, što je tako malo učinjeno u ispravljanju jedne zablude i naučne nedoslednosti.
Bez obzira na konstatovano, ne smemo da zaboravimo doprinos starogrčkog astronoma Aristarha sa Samosa (310. – 230. pne), koji se još tada «drznuo» da iznese svoju teoriju o mesu Zemlje u okružujućem Kosmosu. Smatra se da je Aristarh prvi došao na ideju o rotaciji Zemlje oko svoje ose i oko Sunca. On je našao i postupak, koji je omogućavao da se izračuna rastojanje između Zemlje i Sunca i Zemlje i Meseca, što je davalo teoretske mogućnosti da se izračuna zemljina rotacija oko Sunca . Zbog toga je bio optužen za bezbožnost, a njegova teorija otišla u zaborav. Ne zna se kako je završio svoj život, ali je činjenica da ovo njegovo zapažanje nije bilo aktuelno sve do XVI veka. Za to vreme je vladala Ptolomejeva geocentrička teorija.
Polovinom XVI veka poljski astronom Nikola (Mikolaj) Kopernik, otima od zaborava ovo saznanje i objavljuje 1543. godine delo pod naslovom «O kruženju nebeskih tela» («De Revolutionius Orbitum Coelestium»), na nekoliko dana pre svoje smrti. U ovom delu je Kopernik, u vreme oštre inkvizicije, na mnogo moderniji način obradio heliocentričku teoriju. Rad je bio utoliko značajniji, što uslovi i sredstva, kojima bi tvrdnju mogao proveriti, su bila na vrlo niskom nivou razvoja, u poređenju sa današnjim, ali je matematički bila cenjena.
Delo je bilo oštro kritikovano od tadašnjeg pape Pavla III, zbog čega je isto čekalo dugo vremena na potvrdu u javnosti. Teorija je potvrđena od strane Galileo Galileja tek 1610. godine, posle otkrića teleskopa i praćenja kretanja Meseca i Venere. Tako je Ptolomejeva teorija o geocentričkom sistemu sveta , koja je do tda bila važeća, morala da bude odbačena.
Da li je moguće naći jače razloge da se ne prihvati računanje starog i novog vremena od vremena u kome je živeo Kopernik? Zar nije više od 90% dostignuća u ljudskom progresu učinjeno za vreme i posle Kopernika? Šesnaesti vek je uneo mnoge promene u naučnom, kulturnom i duhovnom životu u svetu u pozitivnom smeru. Zar ne bismo na taj način najbolje iskazali naš respekt prema genijima Aristarhu i Koperniku, koji su u uslovima u kojima su živeli i radili i došli do tako epohalnog otkrića? Zar ne bismo na taj način eventualno doprineli da se napusti različito računanje vremena i u drugim delovima sveta? Tako bismo najbolje odužili dug ljudima koji su došli do naučnog otkrića i metoda korisnih celom čovečanstvu.
Osim toga, korekcijom ovog vremenskog parametra – početka računanja novog doba - bilo bi krajnje vreme da se izvrši i korekcija kalendarskog početka i kraja godine. Tako, ako priroda nije mogla da bude toliko savršena da uredi zemljinu rotaciju oko Sunca za idealan broj dana, zašo danas, u eri kompjuterizacije, ne možemo tačno da pratimo tu zemljinu "nesavršenost" i u običnom životu? Ako saopštavamo dolazak promena godišnjih doba u minutima i sekudama — zašto ne bismo mogli i NOVU GODINU?! To bi moglo da se veže za zemljin zimski ili lenji ekstrem rotacije. Realnije je da to bude zimski, zbog značajno većeg broja stanovništva na severnoj polulopti. Zašto bismo one koji su rođeni fiktivnog 29. februara, ostavljali bez 3/4 njihovih rođendana? Zar je veći problem da jedan dan ima dva datuma, što je realnost, nego da samo korigujemo kalendar svake četvrte godine za ceo dan?! Astronomski, svaki dan je dvodatumski.
Na bazi rečenog, svaka godina bi trebalo da ima 366 datuma, a svake četvrte godine 366 dana. Takođe je normalnije da 6 meseci ima 30, a 6 meseci 31 dan, sa napomenom da decembar ima tri godine 31 datum, a svake četvrte godine 31 dan. Da li je moguće da čovečanstvo ne može da ispravi posesivnu volju rimskih vladara, koje nije interesovalo naučno gledište svog vremena. Isto bi imalo i svoje ekonomsko i psihološko opravdanje. Verovatno bi se moglo diskutovati i o nazivima meseci, ali je to mnogo manji problem.
Obeležavanje godina bi trebalo da bude u čast Kopernika i Aristarha sa KA. Naprimer, 506.KA - naša tekuća godina. Godine starog doba obeležavale bi se sa predznakom – (minus), a novog doba bez predznaka.
Dovoljno je da se samo ne zabranjuje da se u narednih deset godina, pored aktuelno važećeg datuma, u zagradi unosi i novi, a posle toga da se proceni opravdanost takvog računanja vremena. Ukoliko se potvrdi opravdanost, da se narednih pet godina upisuje novo vreme bez zagrade, a staro u zagradi. Ako se i to potvrdi, da se dalje upisuje samo novo vreme.
Pozivam sve istomišljenike, a posebno one čiji rođendan pada 29. februara, da podrže ovu ideju i predlažem da se godine računaju od 21. decembra 1499.godine, kao prve godine NOVE ERE i ispravimo zabludu dugu više od 2000 godina.
Sigurno je da bi o ovom preseku moglo mnogo da se raspravlja, ali se ne bi mogla učiniti velika nepravda ni prema kome, obzirom da dnevna datumska tačnost, pre ovog perioda, je dosta nepouzdana.
